Београд од турске касабе до модерног града

Београд je за неколико деценија из османске касабе прерастао у урбано европско средиште Београђани 1919. године Почетком 19. века Београдски пашалук простирао се само до данашњег Народног позоришта. У градовима су тада живели претежно муслимани, а хришћани у селима. Богати су били под утицајем Истанбула, што се види по одевању по узору на османске паше.

[ Читај даље ]

Београд није сав у Београду

Момо Капор о Београђанима Много већи део Београда је у чежњи за Београдом, који га чини лепшим него што у ствари јесте. Београд је у београдским кафанама по свету у којима се сакупљају „наши“… „Скадарлија“ у Ричвуду (Њујорк). „Балкан“ у Сиднеју. „Четири брезе“ у Бриселу. „La cоzа“ у Кара-касу. „Београд“ у Минхену. „Кинг Петар“ у

[ Читај даље ]

Шести април 1867. године

Шести април 1867. године Шести април 1867. године је за Београд и Србију значајан због симболичне примопредаје кључева градова (утврђења у којима су до тада били смештени турски војници), односно због коначног повлачења турске војске из Србије. Свечана предаја кључева утврђених градова извршена је на цветни четвртак, 6. априла 1867. године, на трибини, постављеној на

[ Читај даље ]

Како је Чума купио децу

На правном одељењу Велике школе у Београду, кривично право предавао је професор Аћим Чумић, који се нарочито допадао ђацима јер је сваки погодан тренутак користио да „загрми“ на намеснике малолетног кнеза Милана Обреновића, а нарочито на председника владе Радивоја Милојковића. Наиме, Чумић се поред наука активно бавио политиком и уз помоћ разноразних  политичких смицалица и

[ Читај даље ]

Шетња уторком – авантура тројком

  Ви чији су љубимци блокирани уторком и четвртком, ви који сте Београђани по томе што знате релацију кућа-посао, робна кућа – евентуално биоскоп, ви који сте приморани да се возите увек пуним градским аутобусима – купите у трафици „карту за више вожњи“ и уђите негде код Вуковог споменика или на Славији, где вам је

[ Читај даље ]

О симиџијама, о пекарима, о фурунџијама, о еснафу лебарском у Београду

По подацима Тихомира Р. Ђорђевића (1863–1944), етнолога и фолклористе, уредника „Караџића“, Хлебарско-пекарски еснаф основан је 1838. године за прве владе кнеза Милоша Обреновић. После десет година, 4. августа 1847. године обнародована је Уредба о еснафима. По тој Уредби образована су у Београду 1850. године три трговачка еснафа са 289 чланова, 21 занатлијски еснаф са 647

[ Читај даље ]

Грбови Београда

    Лево – Први грб Београда – ДЕСПОТОВ ПЕЧАТА – XV век – са географске карте Београда око 1430. год. Десно – Други грб Београда – МАЏАРСКИ ГРБ – XVI век – Наведен у делу немачког историчара Јакова Фугера у XV веку. Лево – Мађарски грб из XVIII века. Немачки историчар Хефнер помиње да

[ Читај даље ]

Београд у стрипу

Почетком 60-тих година десетогодишњи Београђанин Енес Билаловић се са родитељима преселио у Француску. Постао је један од најчувенијих стрип уметника света – Енки Билал. Крајем осамдесетих година Билал издаје стрип за који је сценарио написао његов пријатељ Кристин. Радња се одвијала у неколико држава, а Билал је причу реализовао тако што је фотографисао локације у

[ Читај даље ]