Трка формуле 5 у којој је учествовао Ники Лауда одржана је у оквиру Велике награде Београда 1969. године

Већ после три круга Ники Лауда је одмакао. Али пробивши се на другу позицију, искусни Геролд Панкл се претворио у његову сенку и из кривине у кривину приказивао у ретровизорима Лаудиног возила. Никију је попустила концентрација и грешка је била неминовна. После окретања на стази, будући троструки првак света у Формули 1 те 1969. године на београдском Ушћу освојио је тек друго место.

Ники Лауда данас, да ли се сећа пораза на Ушћу?

У књизи Небојше Ђорђевића „Велика награда Београда 1967–1969“ су описане све трке за Куп Европе на којима су југословенски возачи учествовали у периоду 1964–1974, па тако и трка такозване формуле 5 (једноседи са моторима Фолксвагена од 1.300 кубика) одржане у оквиру Велике награде Београда 1969. године.

Осим по учешћу тада још непознатог Никија Лауде, трка је упамћена и по несрећи Аустријанца Хермана Тишлера који је изгубио контролу над возилом и ударио у бале сламе. Посматрајући како је аутомобил након окретања у ваздуху поклопио возача под собом, гледаоци су занемели од страха. Тишлер је сломио кључну кост, али срећом живот му није био угрожен.

ВРЕМЕ АУТОМОБИЛИЗМА

Шездесете године прошлог века, пише Ђорђевић, били су најлепши тренуци за љубитеље аутомобилизма, време када су тркама за првенство Европе на стази Ушће присуствовале десетине хиљада људи са плаћеним картама. По идеји Немца Вила Штенгера, први Куп Европе за туристичке аутомобиле одржан је 1963, а учесници из Југославије, Београђани Предраг Кнежевић и Недељко Карлеуша са „заставом 600 Д“, појавили су се већ 1964. у Будимпешти.

Прва Велика награда Београда одржана је 30. априла 1967. на дан када је свечано отворен Међународни сајам моторних возила. Председник трке је био Јаша Рајтер, директор Београдског сајма, а наступили су возачи из седам земаља. Леп и сунчан дан привукао је на Ушће преко 30.000 гледалаца. Стаза је била дугачка 4.350 метара, са три леве и једном десном кривином од 90 степени и једном левом од 180 степени. Трка је почела такозваним индијанаполис стартом, где колона возила из спорог кружења одмах по преласку циљно-стартне линије почиње трку пуном брзином.

Трка на Ушћу 1967. постигла је велики успех и код такмичара и код гледалаца, а једину сенку на догађај бацила је недисциплина гледалаца који су претрчавајући стазу представљали сталну ноћну мору за возаче.

КРОЗ БАЛЕ СЛАМЕ

Већ наредне 1968. године Велику награду Београда пратило је око 50.000 гледалаца, а београдске новине трку су најавиле насловима – „Октанска симфонија крај Саве“, „Одлуке на кривинама“ и другим. Међу страним такмичарима најпознатији су били Немац Ервин Кремер и Аустријанац Дитер Квестер који је у једном тренутку пролетео кроз бале сламе, али је после малог излета ван стазе без последица наставио вожњу. Ипак, у 13. кругу дошло је до незгоде. У кривини пре циља Британац Стивен Нил је изгубио контролу над својим „мини купером“, ударио у бале сламе и преко ивичњака улетео у публику. Том приликом лакше је повређена деветнаестогодишња Даница Фантовска.

Највише симпатија Београђана побрао је Марсило Пасоти, омалени Италијан који је неустрашиво возио „фијат абарт“ и у скоро сваком пролазу кроз кривину балансирао на три точка. С машином упола мање радне запремине, трку је завршио као пети у генералном поретку, са само четири круга заостатка за победником Квестером који је за најбржи круг награђен великим кристалним пехаром и са 500.000 старих динара. Од Југословена најбољи резултат је остварио Горан Штрок, док ниједна од четири заставе „850 ДМБ С“ није завршила такмичење.

У паузама трка гледаоце је увесељавао прашки ватрогасни оркестар који је на Ушће стигао у ватрогасном камионету из 1913. године, а у организацији фирме “Балканија” која је овим потезом обележила продају двадесетхиљадитог аутомобила “шкода” у Југославији.

Марсило Пасоти је одушевљавао гледаоце улазећи у кривине на три, па и на два точка

Гости трке – ватрогасни оркестар Прага у камионету из 1913. године

ПРВИ ТВ ПРЕНОС

Иако је трећу по реду Велику награду Београда 1969. по први пут преносила телевизија, око стазе Ушће поново се окупило око 40.000 љубитеља аутомобилизма. Публици се путем звучника обраћао познати коментатор фудбалских утакмица и бокс мечева Драган Никитовић, а пренос је обављен помоћу једне једине камере. Колико је све било другачије него данас, сведочи и податак да је организатор трке, Ауто-мото клуб Београд, Телевизији Београд за пренос платио три милиона динара.

Звезда трке поново је био Марсило Пасоти који је кренуо тако стреловито, да је у појединим тренуцима остале возаче престизао за читав круг. И све то уз уобичајено атрактивну вожња у кривинама на три, па и на два точка. Пасоти је имао толику предност, да је у тренутку када се запалио „хилман“ Дамира Визнера имао времена да прикочи, излети из свог „фијат абарта“ и југословенском аутомобилисти добаци апарат за гашење пожара. Након тога наставио је вожњу до победе, а за гест који је учинио заслужио је награду за фер-плеј.

КНЕЖА И КАРЛЕУША

Од наших возача који су наступали на тркама за првенство Европе, Небојша Ђорђевић издваја Предрага Кнежевића и Недељка Карлеушу. Бард спортског новинарства, познат по радио емисији „Време спорта и разоноде“, Предраг Кнежевић (1922–2008) је прве репортаже потписао као ратни извештач са Сремског фронта. У младости је играо хокеј, био је први хокејашки судија у југоисточној Европи, а за волан тркачког аутомобила први пут је сео 1961. Од шездесетак трка у каријери однео је 18 победа, а био је први југословенски возач који је у једној трци за куп Европе освојио бодове (Будимпешта 1966).

Недељко Карлеуша (1923–2005) је још пре Другог светског рата као шегрт заволео моторе и мирис бензина. Као шеснаестогодишњак успео је да оспособи тешко страдали диференцијал „бугатија 51“ са којим је легендарни Бошко Миленковић наступио у трци гран при аутомобила 1939. године на Калемегдану“. Читав радни век провео је у раковичкој Фабрици мотора „21. мај“, а упамћен је као возач првог српског тркачког мотоцикла „МБ 125“ који је конструисао професор Михаило Борисављевић.

Кнежевић и Карлеуша су међу најзаслужнијим за популарност коју је аутомобилски спорт стекао у време док су у Београду одржаване трке за Куп Европе. Нажалост, због незадовољавајуће безбедности гледалаца, после 1969. стаза Ушће је престала да буде поприште одржавања међународних трка.

Трка формуле 5 у којој је учествовао Ники Лауда одржана је у оквиру Велике награде Београда 1969.

Велика награда Београда 1968. – у даљини зграда ЦК и комплекс зграда „шест каплара”

Недељко Карлеуша на првом српском тркачком мотоциклу „МБ 125“

Бранислав Кривокапић

Facebook коментари

Пошаљите коментар