Драгољуб Алексић (9. август 1910. Вина код Књажевца — 4. новембар 1985. Београд) акробата, филмски сценариста, редитељ, продуцент и глумац. Познат у југословенским, европским и светским оквирима, потекао је из околине Књажевца.

Након завршене основне школе и ковачког заната напушта родно село, Вину и одлази у Београд где формира сопствену акробатску артистичку трупу и убрзо постаје једна од најславнијих домаћих личности свог доба. Умро је у Београду у дому за старе, на Бежанијској коси, у крајњем сиромаштву. Од тада до данас, лик Драгољуба Алексића представља значајну тачку интересовања у уметничким и теоријским круговима наше земље.

Алексић је у периоду између два светска рата наступао широм читаве Југославије и Европе. Пише сценарио, режира, продуцира и игра главну улогу у првом српском филму са снимљеним филмским дијалогом Невиност без заштите, причу о јунаку који помаже и спашава од насиља сироту, незаштићену девојку. У продукцији су му помогли сарадници Иван Мишковић, продуцент и Стеван Живковић, сниматељ. Филм је видело око 80.000 Београђана.

Због овог, у аматерским условима снимљеног филма, Алексић има проблема са Немцима, али и са новим властима након ослобођења. Немачка окупациона власт га сумњичи за подривање трећег рајха и побуну против окупационе власти, јер пројекција његовог филма изазива овације које су, по причама Београђана оног времена, надјачале тон у суседном, немачком биоскопу. Комунистичка партија га, након завршетка другог светског рата, проглашава колаборационистом и изводи пред суд, због сумње да је филмски материјал, камере и осталу технику добио од Немаца, као њихов сарадник. У оба процеса који су вођени против њега Алексић добија ослобађајућу пресуду.

Филм Невиност без заштите је сачуван само у фрагментима. Њих, уз коментаре самог Алексића, можете видети у истоименом филму Душана Макавејева снимљеном 1968. године. Осим тумачења главне улоге у сопственом филму Алексић игра и у филму Десант на Дрвар Фадила Хаџића (1963.).

Улогу Драгољуба Алексића Човека од челика тумачи Ненад Јездић у филму Чарлстон за Огњенку, Уроша Стојановића (2008).

Данас у београдском насељу Земун Поље постоји Улица акробате Алексића.

Сахрањен је на Централном гробљу у Београду.

Осим велике храбрости и артистичке вештине, оно што Алексића чини још већим херојем сопственог и данашњег времена је велика хуманост коју је исказивао током своје каријере, донирајући велика новчана средства различитим хуманитарним, спортским и другим удружењима грађана. Његов европски значај и славу потврђују бројни документи, захвалнице, признања као и новински чланци који величају Алексићев лик и дело.

Јавно је изводио невероватне подухвате: савијање гвоздене шипке, кидање ланца зубима, ходање по жици разапетој између врхова зграда, без заштитне мреже… Летео је изнад Калемегдана, али и осталих европских градова, држећи се само зубима за уже испод авионског трупа. Ретки сачувани филмски снимци сведоче о несвакидашњим подвизима овог јединственог човека.

Акробатска легенда Краљевине Југославије, успешно је наступао и у СФРЈ, Драгољуб Алексић у вратоломној егзибицији на плажи на левој обали Саве, педесетих

Facebook коментари

Пошаљите коментар