Tesla4Београд, 1. јун 1892. године, среда. У 22:30 часова у главну железничку станицу пристао је брзи воз из Будимпшете. Из вагона је изашао Никола Тесла, а окупљени народ  одушевљено му је клицао:“Живео Тесла, велики српски сине! Добро нам дошао!“

Ганут добродошлицом, српски научник им је узвратио:

„Ја осјећам много више ношто могу да кажем. Стога Вас молим да јачину мојих осјећања не мерите по слабости мојих ријечи. Истргнут сам из послова да амо дођем и још не могу да се ослободим мисли и идеја, које ме ево и овде прате. У мени има нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива код младих, одушевљених људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала – то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та: да је то дјело једног Србима. Живило српство!”

После веома успешних предавања по највећим европским градовима, и после мајчине смрти, Тесла је отишао у Будимпешту. У главном граду Мађарске га је чекао позив града Београда, Велике школе и Српског инжењерског друштва да дође у прву посету српској престоници и одржи предавање великошколској омладини. Овај позив радо је прихватио…

Tesla3Угледни гост одсео је у хотелу „Империјал”, који се тада налазио на простору између нове зграде Филозофског факултета и Капетан-Мишиног здања. У хотелској књизи приспелих гостију 20. маја/1. јуна 1892. године скромно је уписао: Никола Тесла, електротехничар из Пеште.

У четвртак 21. маја, одноно 2. јуна 1892. године Тесла је пре подне у пратњи Андре Николића, министра просвете и црквених послова, примљен код младог краља Александра Обреновића, Посета је, мимо протокола, трајала чак цео један час. После подне Тесла је обишао Народни музеј и кабинете Велике школе. Тачно у 16 часова појавио се у препуној сали Велике школе, где га је дочекала великошколска омладина бурним узвицима: „Живео! Добро нам дошао.”

Тесла је био одушевљен пријемом, па је између осталог рекао: „Али господо, немојте мислити да сам ја, отишавши са свог огњишта, заборавио на свој род и племе, не, ја сам остао Србин и тамо далеко преко дебелога мора, услед испитивања, којима се бавим.”

Увече му је приређен банкет у Смутековцу,  где се налазила „Вајфертова пивара”, на Топчидерском брду. На гала вечери били су присутни сви виђенији Срби и Београђани, њих око стотину. Врхунац вечери достигнут је кад је лекар и песник Јован Јовановић Змај милом госту изрецитовао своје стихове „Поздрав Николи Тесли пре доласка му у Београд“.

Овде можете прочитати песму Поздрав Николи Тесли пре доласка му у Београд

Ганут до суза Тесла му је, док је Змај још читао песму, пришао и пољубио му руку. Песнику је објаснио овај гест речима:

„Кад ми је било најтеже у Америци и када сам био од свих одбачен и несхваћен, с горким сузама читао сам Вашу поезију. А сада Вам обећавам да ћу Ваше стихове превести на енглески језик и у Америци објавити.“

Овде можете прочитати песму Три хајдука од Ј. Ј. Змаја

и Теслин превод те песме The Three Giaours

Tesla2

Потом се обратио присутнима:

„А сада ћу Вам испричати кроз какве буре научник пролази да би дошао до открића. Била је ноћ. Држао сам једну жицу у једној, а другу у другој руци, а поглед ми је био усмјерен у стаклену цијев. Саставио сам жице, али цијев се није освијетлила. Ја се умало нисам срушио. Да ми је топовско тане груди пробило, не би ми било теже и горе. Али опет сам се прибрао, изашао сам поново да прегледам цијелу справу и тада сам нашао, гдје на једном мјесту жице нису биле спојене. Спојио сам их и цијев је засвјетлила. Мојој радости није било краја. То су били тренуци екстазе. Такав један тренутак за мене је и сад, после овог ласкавог поздрава од човјека (Змаја), који је једини у Српству кога толико штујем и цијеним, и чије сам пјесме у далекој туђини читао, љубио их и сузама залијевао.“

Весеље је трајало до пола један после поноћи, када је Никола Тесла устао и опростивши се од присутних отишао испраћен бурним „живео” и „срећан пут”. Сутрадан 22. маја/3. јуна 1892 године Тесла је брзим возом, у 5.22 часова, из Београда отишао у Будимпешту, а одатле опет у Северну Америку. То је била прва и једина посета славног научника нашем граду.

Никола је рођен у  Смиљану у Лици, од оца Милутина, српског православног свештеника, и мајке георигне,, у некадашњој Бојној крајини Аустријског царства. Крштен је у српској православној Цркви Св. Петра и Павла у Смиљану. Име је добио по једном и другом деди. Према крштеници, рођен  је 28. Јуна 1856. године. Урна са земним остацима Николе Тесле донета је 1957. године из Америке у Београд, и данас се налази у музеју који носи његово име. Урна ужива статус кутлурног добра, као део Збирке меморијалних предмета који се чувају у музеју. Осим урне, у овој збрици је и посмртва макса Николе Тесле, као и посмртни отисак његове десне руке.

Facebook коментари

Пошаљите коментар