Јелена Илка Марковић прва жена завереник у Србији

Ilka04Јелена Илка Марковић 11. октобра 1882. године пуцала је у Саборној цркви у краља Милана Обреновића. На суђењу је признала кривицу, али није показала кајање. О разлозима атентата рекла је да је то учинила како би „мужа осветила и Србију спасила од опаког, себичног убице“. Убрзо је нађена мртва у ћелији пожаревачког затвора.

Јелена Илка Бајић рођена је 1845. године у Шопроњу у Војводини, тада Хабсбуршкој монархији. Њена породица водила је удобан живот, а сестре Бајић имале су добро приватно образовање. Живот срећене породице изненада је прекинут 1859. смрћу мајке Јудите. Наводно је умрла од тровања. Отац  ћерке шаље у Нови Сад код тетке. Старија Лујза удаје се са професора Гаврила Витковића, а Илка убрзо упознаје доктора Јована Андрејевића. Имала је само 17 година када се за њега удала. Доктор Андрејевић припадао је кругу водећих људи у политичком и културном животу Новог Сада.  Илка тако улази у друштво утицајних високообразованих новосадских Срба, патриота из редова грађанске и либерално-демократској опције која се базирала на идејама националног ослобођења, слободе и напретка. Срећа, међутим, ниеј дуго трајала јер је 1864. године доктор Андрејевић изненада умро и Илка са 19 година остала  удовица.

Ilka03Напушта Хабсбуршку монархију и живот новосадског српског грађанства, те прелази у Београд, вазалну кнежевину Србију у којој влада кнез Михајло Обреновић. Убрзо упознаје и удаје се за Јеврема Марковића. Јеврем је био је официр српске војске и идеолошки близак идејама свог брата Светозара Марковића, првог српског социјалисте. Двојица браће с групом социјалиста и војвођанских народњака организју устанка Срба у Босни и Херцеговини. Јеврем је са својом војском односи две велике победе у ослобађању Пирота и Ниша. За то га је лично одликовао краљ Милан, додуше невољно, јер се плашио Јеврема. Према неким записима, војни успех Илкиног супруга изазвао је завист команданата К. Протића и Б. Марковића који су почели ширити интриге против Јеврема. У току другог српско-турског рата, 1877. године код Крагујевца је избила побуна батаљона који је одбио да иде у бој. Побуњеницима је судио посебни војни суд и власт је настојала да по сваку цену открије везу побуњеника и присталица Карађорђевића. Тако се међу оптуженима нашао и Јеврем Марковић који је доведен у везу с побуном. Ни истрага ни војни суд нису могли доказати да је Јеврем имао било какве везе с побуном. Није вредело. Стрељан је због велеиздаје у Аранђеловцу 31. маја 1878. године, заједно с још седмеро људи. Кад је чула за погубљење, Илка је одјурила је у Аранђеловац и нашла гроб свога мужа. Пала је на Јевремов гроб и  изговорила: “Кад не би сретан да имаш сина који ће те осветити, онда ћу те ја осветити!”Ilka01
Илка је у својој 33 години по други пут удовица, без деце и пензије, потпуно потрошеног мираза. Повлачи се у дубоку тугу, али не и у мир.  Изнајмљује собицу код Саборне цркве, а преживљава дајући часове страних језика ђацима. Тог 11. октобра 1882. сазнаје да ће краљ Милан доћи у Саборну цркву. Узима мужев револвер и одлази да сачека краља. Кад је почела литургија, Илка је откочила пиштољ, уперила га у потиљак краља Милана и опалила.
На првом саслушању у полицији Илка сазнаје да је краљ неповређен. Ту чињеницу тешко је поднела и јако се узнемирила. Политичка јавност Србије је на покушај атентата реаговала у складу са страначким опредељењем, а на Илку се гледало или као на опасну образовану жену која је имала политичке циљеве, или као на несретницу која није знала шта ради. Радикална странка посебно се трудила да нагласи њене женске емоције и да је представи као жену која у свом јаду не влада собом. То су радили како би себе заштитили од прогона краља Милана који је веровао да је покушај атентата део шире радикалне завере и хтео је то искористити у политичке сврхе.

Ilka02Заједно с Илком, другооптужена је била Ленка Книћанин, удовица пуковника Антонија Книћанина, који је био венчани кум Јеврема Марковића. Илка је остала упорна при томе да није имала помоћника, а једино што је Ленка Книћанин признала било је да је знала да ће Илка извршити атентат. Ленка је била затворена у београдској тврђави и по наређењу краља Милана чували су је војници. На суђењу је  изјавила да је муче, да јој не дају јести и пити, те како желе да умре. Према неким сведочанствима храњена је само сланом рибом и морена жеђу. Ленка Книћанин нађена је мртва у својој ћелији 26. фебруара 1883. године, два месеца пре суђења. Наводно је нађен мртав и  војник који је чувао. Истрага над Илком Марковић вођена је 6 месеци, а суђење је трајало три сата. Илка  је на суђењу била достојанствена и прибрана. На питања је одговарала кратко и јасно, без много објашњена и без емоција.
После само неколико месеци, Илка Марковић нађена је мртва у ћелији у пожаревачког затвора. Службени налаз је гласио:” удавила је саму себе пешкиром”. Затворски лекар  је издвојио мишљење и написао „да је Илка насилном смрћу убијена од другога, а да се није сама убила“.