Milunka01Она је јунакиња српских ратова, наша Јованка Орлеанка. Њеној храбрости дивли су се савезници и одликовали  је најзначајнијим ордењем које је за већину војника био само пусти сан. Тако је било у рату, а у миру сасвим другачије. У миру је заборављена. У њему је водила неке друге битке, за голи живот, за опстанак, радећи као чистачица у Хипотекарној банци. Милунка Савић.

Рођена је  Копривници код Рашке 24. јуна 1891. Године, од оца раденка и мајке Данице. Почетком балканских ратова 1912. Милунка је ошишала косу, повезала груди, и тако прерушена у мушкарца пријавила се као добровољац Милун Савић у Дринску дивизију. Прославила се као бомбаш чувеног Другог пешадијског гвозденог пука, преживела је голготу преласка српске војске преко Албаније. Да је Милун жена сазнало се кад је у Брегалничкој бици 1913. године погођена у груди.Кад је почео први светски рат Милунка се пријављује у чувени гвоздени пук у коме је била још једна жена Шклотланђанка Флора Сандерс. Док се српска војка повлачила преко Албаније, јануара 1916. Милунка је тешко рањена у глав и пренета у Бизерту на лечење.

milunka3

Прославила се у борбама на Кајмакчалану, а кад се гвоздени пук прикључио 122. француској колонијалној дивизији, Милунка је заробила 23 бугарска војника. Међу савезничком војском пронела се вест о храброј девојци у српској униформи. Њихова штампа с одушевљењен је писала о њој. Кад је рат завршен дописивала се са француским ратним командантима Емилом Гепратом и Лујом Франше Депереом. Одликована је са два ордена Карађорђеве звезде са мачевима, Сребрном и златном медаљом за храброст Милош Обилић, Албанску споменицу, Споменицу ослободилачких ратова 1912 -1913… Добила је два францукса одликовања – Орден Легије части и француски Ратнички крст са златном палмом.

milunka2
По завршетку ратa, послата је у Мостар на службу где се удаје за Вељка Глигоријевића. Потом јој држава даје имање у Маријином мајуру код Ново Сада, где Милунка сама гради кућицу. Ни ту се није дуго задржала. Кућу препушта сестри, а она долази у Београд и подиже скроман дом на Вождовцу подиже скроман дом. У то време супруг са којим има ћерку напушта породицу. Милунка ради као шваља и куварица, а 1927. године добија посао чистачице у Хипотекарној банци. Одгојила је још три девојчице – Милку, забоављену на железничкој станици у Сталаћу, своју сестру од ујака Радмилу и сиротицу из Далмације. Поред њих, Милунка је ишколовала још 32 деце од родбине и пријатеља. У њену кућу је једног дана бануо студент Бебел Минков, син команданта поражене бугарске војске у Првом светском рату. Требало му је уточиште док се не снађе, а код Милунке је дошао по очевој препоруци. Спријатељили су се и после се оженио једном од Милункиних усвојених ћерки. После неколико новинских текстова о заборављеној српској хероини објављених у штампи 1972, године, град је Милунки доделио гарсоњерицу у насељу Браће Јерковић. Годину дана касније, 5. октобра 1973. године, Милунка је преминула. Из заборава је отргнута захваљујући новинарки РТС Слађани Зарић, ауторки филма „Милунка Савић – хероина Великог рата“.

Facebook коментари

Пошаљите коментар