Леди Лејла Пеџет рођена је 1882. године. У Београд је први пут дошла 1910. када је њен супруг сер Ралф био именован за британског посланика у Србији. Кад је избио Први балкански рат 1912. године, у Београду су отворене војне болнице, а леди Пеџет била је међу првим добровољним болничаркама. Превијала је рањенике, хранила их, рибала болничке подове… Исто је радила и у Другом балканском рату, после кога је са мужем, коме је у Београду престала служба 1913. отпутовала у Лондон.

Lejdi Li Pedzet

Кад је почео Први светски рат, лејла Пеџет је са британском санитетском мисијом дошла у Скопље. Борећи се против тифуса у скопској војној болници, марта 1915. Оболела је од ове тешке болести, као једна од последњих жртва ове пеидемије. Послата је на опоравак у Швајцарску. Пред полазак на леченје објавила је на првој страни „Политике“ писмо у коме се захвалила „целокупном српском народу, свима и свакоме, малим и великим подједнако, на пријатељству, на љубави, пажњи и нежности, с којима су се опходили према мени за време моје опаке болести“. На исти начин одговорио јој је врховни командант српске војске, регент Александар Карађорђевић.
Већ у јулу 1915. године Лејла Пеџет се вратила у Скопље и преузела управљање болницом. Ту су били измешани српски, бугарски, аустроугарски рањени борци према којима се Лејла односила са подједнаком пажњом. Кад је српска војка преко Албаније напустила земљу, леди је остала уз своје рањенике. Тад је заробљена. Под бугарском окупацијом била је четири месеца у заробљеништву. Тек кад су рањеници напустили болницу, у фебруару 1916. вратила се у Енглеску.

Lejdi Li Pedzet

После Другог светског рата код Лејле Пеџет у Лонодну окупљале су се српске политичке избеглице. Милош Црњански са супргом Видом пет година је становао у њеном замку. Нашем великом псицу помогла је да добије енглеско држављанство. Леди Пеџет послужила је Црњанском као инспирациа за једну од главних јунакиња „Романа о Лондону“, грофицу Панову. Лејлиним новчаним донацијама уређени су Српска црква и Српски клуб у Лондону, а у Цркви Светог Саве подигла је бронзану плочу генералу Михаиловићу. Дипломата и историчар Коста Ст. Павловић записао је да је Лејла „на Србе потрошила сву своју готовину, продала кућу у којој је одрасла и отуђила велелепни парк“. Умрла је 1958. године. Неколико дана пре него ће издахнути леди Пеџет је рекла:“Нека ме сви забораве! То ми је свеједно! Али ће ми тешко пасти ако ме моји Срби забораве!“ На Сајму књига 2015. промовисана је књига „Леди Пеџет и њени Срби“, ауторке Наташе Марковић у издању „Плавог јахача“.