Пролазим улицом, у пасажу седе дечаци од 13, 14 година и с моблиног телефона слушају Тому Здравковића, песму Кафана је моја судбина. Они то проживљавају, имају своју представу о кафани, понашају се као да су сто кафана обишли, а у Краљеву на праву кафану неће наићи, нити оне постоје, али имају инстант искуство, мисле да знају шта је то. Примените то на одраслог човека – код нас, цео народ је уверен да се свет нама бави, имате утисак да сте тачка на Планети о којој цео свет размишља. Таква погрешна перцепција развија егоцентризам.Читај даље („РТВ“)

Facebook коментари

Пошаљите коментар