Студирати књижевност или ветерину била је дилема за Николету Новак, јер је од раног детињства делила љубав према писању и животињама. Постала је ветеринар али неочекивано тај позив отворио јој је врата у свет литературе.

Радећи на једном европском пројекту о безбедном опхођењу деце и паса схватила је да у Србији не постоји литература о томе те је написала приручник "Упознајмо кућне љубимце". О тој теми уследио је низ образовно васпитних сликовница и прича у којима су животиње јунаци а недавно је потписала и свој први роман за децу "Тако ми је причао Будимир".

Како разумети поступке родитеља? Да ли лепе ствари и тренутке треба одлагати? Зашто је важно бити стрпљив? Како решити неспоразум и избећи сукоб? Нека су од питања на које ће, дружећи се, одговорити ракун Будимир и девојчица Теса, главни јунаци романа.

Идеја за ову причу настала је да својој деци, њиховим другарима и родитељима приближи осетљиве теме, да заједно разјасне проблематичне ситуације и односе.

Николета Новак каже да је хтела да животиња буде главни лик и да то буде једна мудра животиња која ће деци преносити одређене поруке.

"Гледајући и читајући о разним и домаћим и дивљим животињама, ракун ми се јако допао као лик јер чак по традицији старих Индијанаца њега сматрају мудрацем, а друго када га видите он је прво естетски привлачан деци делује мио и мудар", рекла је ауторка.

Уз животиње, деца лакше савладају неке врло тешке животне лекције, каже Николета Новак.

"Животиње нас уче поштеном односу према свету, отвореношћу, како гледају на живот, гледају потпуно једноставно али срцем", каже Николета Новак.

Један ракун научио је једну девојчицу да гледа срцем, управо то је поента ове необичне авантуре оплемењене илустрацијама Алексе Јовановића. "Тако ми је причао Будимир", гледати срцем, баш зато што звучи страно и загубљено у данашњем бучном времену.

Читај даље („РТС“)

Facebook коментари

Пошаљите коментар