Симфонијски оркестар РТС-а отвориће и затвориће овогодишњи, 47. Бемус, а маестро Бојан Суђић, који ове године обележава три деценије уметничке каријере, најављује програм који је "велики залогај чак и за најбоље светске оркестре".

"Имам према Бемусу специјалан однос. Чини ми се да сам вероватно уметник са највише наступа на Бемусу у дугој историји тог фестивала и велика ми је част што сам озбиљније кораке направио управо на Бемусу", рекао је Суђић у интервјуу Танјугу.

За отварање Београдских музичких свечаности, 21. октобра, шеф диригент Симфонијског орекстра и Хора РТС-а најавио је "специфичан програм који није често у оптицају" – пет солистичких концерата, на којима ће се представити реномирани солисти: Маја Рајковић (клавир), Младен Ђорђевић (труба), Ромен Дешарм (клавир), Ђампјеро Собрино (кларинет) и Ерик Обије (труба).

Симфонијски оркестар РТС-а извешће у Коларчевој задужбини Концерт за трубу и клавир Димитрија Шостаковича, Концерт за клавир Игора Стравинског, Други концерт за трубу Ивана Јевтића, Рапсодију за кларинет Клода Дебисија и Концерт за кларинет Арона Копланда.

На затварању фестивала 31. октобра на програму ће бити "Посвећење пролећа" Стравинског и "Александар Невски" Сергеја Прокофјева, а гост ће бити мецосопран Ана Викторова.

"У питању су два од неколицине најрепрезентативнијих дела читавог 20. века, па и музичке литературе уопште и сматрам да смо после низа година дошли до нивоа да можемо таква капитална дела да изведемо на највишем нивоу и презентујемо публици исте вечери, што је велики залогај чак и за најбоље светске оркестре", истакао је маестро.

Суђић је нагласио да је Бемус огледало стања у српској уметничкој култури и да се не може говорити о добром стању у култури уколико он није на прави начин подржан и препознат као трајно добро и наш најрепрезентативнији фестивал, додавши да је Бемус место које на посебан начин указује част сваком уметнику.

"Протеклих година "Бемус" је, као и остали фестивали и институције културе, пролазио кроз различите трансформације, али је показао и доказао да је из свих тих промена излазио на најбољи начин", приметио је Суђић, који је ранијих година био у програмском савету фестивала.

Он је рекао да "Бемус даје посебну фестивалску боју коју није лако добити без обзира што смо се ми, као и читав свет, претворили у друштво спектакла, где је јако тешко представити публици данас обичне програме који су ранијих година били носиоци концертних и других активности ширења музичке културе".

Суђић је констатовао да се "Бемус" током година мењао, покушавајући да направи контакт са новом публиком у новим околностима.

"Чини ми се да се последњих година "Бемус" вратио својим првобитним коренима, да представи публици музику коју она жели и воли да чује, ширећи дијапазон музике коју ће публика сутра уврстити у своју омиљену музику, али не идући толико у експерименте. "Бемус" се показао да је најбољи ако окупља најширу публику и уме да заинтересује и оне који не иду увек на концерте уметничке музике", рекао је маестро.

Пуне сале на концертима

Пуне сале на концертима ансамбала РТС-а, Суђић објашњава сталном борбом за сваког слушаоца, за сваку ноту коју изведу, за достојанство професије и музике.

"Чини ми се да су код нас највеће вредности опстајање, јер се показујемо као народ који не може на дуже стазе да задржи одређене вредности и то се нарочито очитује у култури. Сувише су болни и чести историјски резови, тако да је трајање наших ансамбала залог и обавеза да наставимо да радимо на такав начин и даље", оценио је диригент.

Он је признао да је последњих година било тешко вратити публику на концерте, нагласивши да је њихова мисија да шире спознају о уметничкој музици по Србији и популаришу не само музику, већ и домаћег ствараоца и извођача.

"Ангажовање оркестара из окружења било би можда повољније, али ту је потреба одређене културе да се препозна са својим ансамблом. Ми уживамо у успесима наших спортиста, међутим домети културе у организованом и развијеном свету су много значајнији. Свака развијена земља бори се да се њене културне вредности препознају и усвоје и то јесте разлика између култура које асимилују и оних које су асимиловане", приметио је Суђић.

После низа великих пројеката, за Суђића је највећи изазов "непрестано се развијати".

"Не бих био у данашњој ситуацији да нисам толико тога ставио у главу и руке током три деценије врло активног рада са различитим ансамблима у земљи и свету. Највеће задовољство је када упоредите себе са оним што сте били и објективно можете да приметите огромну разлику у квалитету, спознаји записа, односу према животу", казао је диригент, изразивши наду да је много тога тек пред њим.

Суђић је о сарадњи са домаћим и страним оркестрима рекао да је тајна остати свој и препознати најбоље у ономе што и није тако добро, али тражити побољшања и у ономе што је на највишем светском нивоу.

"Непрестаном тежњом ка перфекцији у погледу извођачког нивоа, дошло се до неких врхунаца које је заиста тешко надмашити, али се све више указује потреба за оним што сваки појединац доноси на другачији начин, не само боље већ пре свега људскије и другачије", додао је Суђић.

Читај даље („РТС“)

Facebook коментари

Пошаљите коментар