Милица Стојадиновић Српкиња, најпознатија је српска песникиња XIX века. Идући трагом средњевековне деспотице Јефимије или Еустахије Арсић, Милица је својом песмом, речима Анице Савић Ребац, "стварала пределе српске домовине".

Данас се мање говори о њеној поезији, која припада старијем песничком нараштају 40-их година XIX века, а више о самој њеној појави. Наиме, била је прва жена новијег времена која се искључиво бави писањем песама, лепа и отресита, свештеникова кћи, са огромним патриотским набојем, морала је у оно време изгледати као право чудо. Чак толико, да су људи са разних страна долазили само да је виде.

Рођена у сремском селу Буковац (1828), надомак Новог Сада, већи део живота је провела у Врднику, па је убрзо прозвана "фрушкогорском вилом". Талентована и необичне лепоте, брзо је пронашла своје заштитнике и мецене. Вук је називао "моја кћи из Фрушке", Љубомир П. Ненадовић је величао у својим стиховима, Иван Мажуранић је долазио да је упозна, кнез Михаило јој је био заштитник и одан пријатељ, у Београду су је писци дочекивали као никога пре тога, а надалеко су славне Његошеве речи: "Ја појета, она појета, да нијесам калуђер, ето књегиње Црној Гори!"

Ипак, њен велики национални занос, често јој је доносио невоље. Тако је већ у немачкој школи у Варадину била суочена са поспрдним односом према њеној нацији, чак и од њене учитељице, иначе одрођене Српкиње: "Ти си врло даровита, штета што си од рацке породице!" А кад је једна Немица упитала: "Зар сте и ви Цигани имали свога цара?" -одговорила је: "Зар није доста што је мој народ изгубио своју самосталност? Двострук је бол што је изгубио поштовање света. Ја се поносим својом народношћу".

Угледајући се наподвиге Јованке Орлеанке желела је, револуционарне 1848., када су Војводином беснели сукоби, да пође на ратиште и с гитаром у руци да устаницимапева јуначке песме. Касније, 1862, дошла је у Београд док је још трајало бомбардовање. Ти њени текстови данас се сматрају првим примером "жене ратног дописника".

Када је реч о њеном књижевном раду, објављивала је у многим часописима: "Војвођанки", "Фрушкогорки", "Шумадинки", "Даници", "Путнику", "Комарцу" и сматрала се "бисером" српске књижевности. Иако њена родољубива поезија не може бити посебно атрактивна савременом читаоцу,треба истаћи да је та поезија била копча која је спајала савремено европско песништво са тадашњом српском књижевношћу. Кад год њени стихови бивају интимнији, постају квалитетнији, па се данас може говорити о овој песникињи као о основи српског сентиментализма.

Ипак, највеће књижевно богатство данас представља њен лирски дневник "У Фрушкој Гори 1854", својеврсназбирка различитих књижевних материјала: лирских записа, преписки, превода страних писаца, српских народних песама, врачања и народних обичаја.

Од преписке су нарочито познате оне са Вуком, Његошем, али и Вуковом кћерком Мином, њеном драгом пријатељицом. Такође је значајна њена преписка са аустријским песником Лудвигом Аугустом фон Франклом, који је и у својој старости сачувао верну и потресну слику своје пријатељице: "…Упознао сам је у кући апостола српског народа, ученога Вука Стефановића Караџића(…) Њена фигура је била уочљива: средње висине са изразитим јасним облицима, са бледим као у Богородице лицем, са челом наткриљеним мрком косом. Велике црне очи гледаху с мирноћом која као да не беше с овога света (…) Црте би јој оживеле само кад би говорила о свом завичају, о лепоти Фрушке Горе…"

Њена једина љубав био је Љубомир Ненадовић. За њу је он био највећи српски песник и често је с њим проводила време. Ипак, чак и онда када су њена осећања била видљива, чак и поред Вуковог прегнућа да их споји, Милица никада није хтела да призна своју љубав. И он и она, једно другом велика чежња и велика сета, остали су сами до краја живота.

Милица је умрла у Београду 1878, потпуно заборављена и у крајњој беди. Тек 1912. године, у Врднику ће јој, крај тамошњег манастира, бити постављен споменик. Данас се, Милици у част, сваког октобра одржава песничка свечаност "Милици у походе", а у оквиру програма се, од 1994. године, додељује престижна књижевна награда која носи њено име.

Читај даље („РТС“)

Facebook коментари

Пошаљите коментар