Трстеник је 32. пут био домаћин врсним књижевницима и критичарима. У оквиру "Савремене српске прозе", једне од најдуговечнијих културних манифестација у Србији, представљен је портрет Драга Кекановића, приповедача и сценаристе који 30 година живи и ради у Загребу. Током дводневних књижевних сусрета дискутовало се о српским прозаистима ван матице.

Трстенички гимназијалци у гостима до сада нису имали српског писца који ствара ван граница наше земље, а приповедач и романописац Драго Кекановић, први пут је добио прилику да држи час књижевности.

Планираних 45 минута упознавања са добитником Андрићеве награде и награда "Бора Станковић" и "Светозар Ћоровић" продужило се на двочас.

"Ово је нешто сасвим другачије од оног што бисмо иначе радили на часовима српског језика", каже Милица, ученица четврте године гимназије у Трстенику.

За Луку је час био инспиративан. "Чак сам и размишљао да напишем нешто касније".

Драго Кекановић прича како све време покушава да се врати у сећање, кад је последњи пут био у неком разреду, у било ком својству

"За мене као писца ово је прекрасан догађај", додао је Кекановић.

Осим представљања највећих српских писаца различитих генерацијских и поетичких усмерења, "Савремена српска проза" у Трстенику покреће и озбиљне дискусије о темама које су у непосредној вези са њиховим стваралаштвом и животом.

"Прошле године имали смо Михајла Пантића и тему кратка прича, пре тога Владимира Пиштала и романсирану биографију. Тако уназад можемо се присетити Тишме и теме Српска проза и историја или до Павића и постмодерне", навео је уредник зборника "Савремена Српска Проза" Верољуб Вукашиновић.

С обзиром на то да је у центру пажње ове године био писац српског порекла из Хрватске, разговарало се о стваралаштву српских прозаиста ван матице.

"Најзначајнији наши писци, културни радници, уметници, то није новост, рођени су, живели или најзначајнија дела своја остварили у иностранству. За велике је свет – велико село, за нас је то још увек једна велика, шарена непознаница", истакао је књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков.

Како је рекао, кроз тај шарени и непознати свет ипак мора се проденути нит властитог идентитета и властите културе. "А онај оквир у којем ћемо ми да се реализујемо је пре свега дефинисан нашим језиком", додао је Аћимовић Ивков.

"Ми треба да негујемо оно врјеме некадашње посредством ових књига и да бринемо о себи тамо. Међутим, како да бринемо о себи тамо, кад недовољно бринемо о себи овде?", рекао је књижевни критичар Давид Кецман.

За проучавање савремене српске књижевности од великог значаја је и "Зборник" који се штампа сваке године и који се захваљујући програму међународне размене налази у рафовима светских библиотека и славистичких центара.

Читај даље („РТС“)

Facebook коментари

Пошаљите коментар