Највећи сајам књига у Србији и у региону је свечано отворен у Хали 2 Београдског сајма по шездесети пут на радост свих књигољубаца јер ће наредних осам дана моћи да уживају у најбогатијој књижевној трпези која им се подастире само једном у току године.

У име Русије, земље почасног госта, учеснике Сајма је поздравила др Наталија Нарочницкаја, директор московске Фондације за историјску перспективу, приређивач серије књига о историјским везама Русије и Србије.

Наталија Нарочницкаја је аутор бројних научних радова о националној историји, међународним односима и савременој политици, укључујући и њен најзначајнији рад – "Русија и Руси у светској историји".

Нарочницкаја је пријатеље и колеге обавестила да је "за Русе, то ове године посебно радостан догађај, јер је Русија почасни гост Београда!".

Подсетила је да у словенској култури, књига заузима посебно место, и истакла да су "књиге реке које Васељену преплављују мудрошћу". Цитирала је летописца Нестора из 11. века који је у "Повести минулих лета" написао да је "у њима непрегледна дубина, оне су нам утеха у тузи".

"У историји јужних Словена књижевност, хришћанство и државност израстали су из истог корена и нераскидиво су повезани", рекла је Нарочницкаја и цитирала патртијарха Павла: "Нама Бог није дао ни мач, ни пушку да присиљавамо људе да нам приђу, да постану хришћани. Дао нам је реч".

Подсетила је да је патријарх говорио да се "у наше време често може чути да књиге постају прошлост, да дигитално доба диктира своја правила, живот, међутим, сведочи о нечем другом. Снага речи постаје све већа, као што постаје већа и одговорност за изречену, а тим пре и штампану реч".

Са поносом, гошћа из Русије је констатовала да су "и њена домовина и Србија и даље земље које читају", и додаје да је "наш задатак пре свега да помажемо процес међусобног упознавања. Више руских књига треба да се преводи на српски, више српских аутора треба да нађе пут до срца руских читалаца. Ми треба да чувамо и увећавамо непроцењиво благо наше словенске православне културе, нашу Богом дану ћирилицу!".

"За Русе и Србе подједнако су драга имена Толстоја, Достојевског, Пушкина, Шолохова као и Петра Петровића Његоша, Бранислава Нушића, Добрице Ћосића и Иве Андрића. Нека се овај низ славних имена никада не прекине, нека се попуњава новим именима", поручила је Нарочницкаја, и додала да ће можда баш на овом сајму посетиоци наћи за себе нове ауторе, нова дела која ће им открити Русију.

Част да отвори јубиларни Сајам књига ове године припала је редитељу и писцу Емиру Кустирици, двоструком добитнику Златне палме на филмском фестивалу у Кану, добитнику Златног лава на Венецијанском фестивалу и националном амбасадору УНИЦЕФ-а у Србији. Као писац објавио је две књиге које су биле хитови.

Пре него што је одржао беседу коју је назвао "писменим радом" признао је да има трему иако је имао прилике да говори пред далеко већим аудиторијумом, јер је за њега књига много већа светиња.

Кустурица је рекао да му је велика част што је добио позив да отвори ову смотру и додао да му много значи што су он и овај Сајам књига вршњаци.

Кустурица се у својој беседи "Бити писмен", која је превођена на руски, језик почасног госта, вратио у 19. век када је писменост у нашим крајевима доносила посебно место у друштву.

Отварању су присуствовали амбасадор Русије Александар Чепурин, заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић, личности из јавног и културног живота.

На отварању је наступила примадона Јадранка Јовановић која је отпевала песму "Што се боре мисли моје", за коју је речи написао кнез Михаило, а музику Корнелије Станковић.

Читај даље („РТС“)

Facebook коментари

Пошаљите коментар